The film won Silver Arena (as second best film) and four Golden Arena awards at the 1974 Pula Film Festival, the Yugoslav national film awards festival, including Best Director (Zdravko Velimirović), Best Supporting Actor (Abdurrahman Shala), Best Cinematography (Nenad Jovičić) and Best Production Design (Vlastimir Gavrik).[1]
Dervis I Smrt Film
Download: https://tinurll.com/2vEk36
Derviš i smrt je jugoslavenski film snimljen 1974. godine u režiji Zdravka Velimirovića kao ekranizacija istoimenog romana Meše Selimovića.[1] Glavne uloge: Voja Mirić, Bata Živojinović, Boris Dvornik, Branko Pleša, Pavle Vuisić i Olivera Katarina.[2]
Žiaden juhoslovanský film, ktorý je dostupný v tv si nenechám ujsť. Tento príbeh sfilmovaný podľa významného literárneho diela, ktorý by mal byť oslavou priateľstva a hrdosti však pôsobí príliš čítankovo a priveľmi televízne. Mnohé scény sa zúfalo vlečú a aj keď sa v mnohých dialógoch hovorí o zaujímavých veciach , trvá to pridlho. Režisér nedokázal film niečím zásadne oživiť ani zdramatizovať, preto mnou film prešiel tak nejak povrchne, bez šance aby ma hlbšie zasiahol. Iba priemer. Videné na stv2 v dabovanej verzii. 60%.(12.04.2014)
Posolstvo filmu je jasné - kto príliš horlí za spravodlivosť, zapletie sa s vládnucim systémom, prípadne sa môže stať jeho predĺženou rukou. Systém je zase riadený jedinou mantrou: "Je potrebné si udržať moc a z nej plynúce majetky". Kto sa takto rokmi udržiavanej moci sprotiví (a je ľahostajné, či jeho previnenie bolo oprávnené alebo nie) je odstránený. V minulosti popravou, vyhnanstvom, dnes stačí prosté odvolanie a majetky ostávajú zachované. No nech je ako chce, napriek morálne silnému filmu o zrade, prospechárstve, intrigovaniu a nádejách ľudí, ostáva spracovanie známej knižnej predlohy na úrovni televízneho filmu. A hoci sú tu prítomné i exteriérové scény, juhoslovanský Derviš a smrť zapadá medzi známe bratislavské televízne pondelky, prinášajúce na obrazovky ČSTV každý pondelok novú slovenskú televíznu inscenáciu.(24.03.2014)
Začalo to dost nepřehledně, u cizích filmů mám vždy problém rozpoznat zpočátku tváře. Film byl herecky i scénáristicky průměrný, dlouho jsem u něho měl tři hvězdičky. Vygradoval však v okamžiku, kdy slušnému a poctivému dervišovi Ahmadovi byla dána funkce kádího, muslimského soudce. Byl tak chycen do pasti, v níž ho chtěli jeho nepřátelé mít. Buď bude nadále spravedlivý a čestný a poštve si na sebe moc města i travnického vezíra, nebo bude poslušný a bezohledný i ke svým přátelům, a poštve si na sebe své sousedy. Navíc ona Moc vysílá do města falešné zprávy o jeho krutosti... Končí stejně jako jeho předchůdce - je uškrcen. A tahle myšlenka je tak nadčasová, že jsem musel jednu hvězdičku přidat.(14.09.2014)
Ambíciami a umeleckou hodnotou tak na úrovni Majstra kata. Čo sa týka zábavnosti filmu, tak tam to drhne ešte viac. Teda ak to nie je umenie, tak by to mala byť aspoň zábava. Ak je to tak legendárny román, tak by si zaslúžil adekvátny umelecky ambiciózny veľkofilm typu Andrej Rublev. Film bohužiaľ nijakými formálnymi prostriedkami negraduje, čiže réžia, strih a výprava sú ešte viac mdlé, ako počas filmu a to prvú polovicu považujem za minimálne sľubnú. Ale film doporučujem už kvôli faktu, že vás možno privedie k románu, o ktorom ste predtým nikdy nepočuli.(02.04.2015)
The film won Silver Arena (as second best film) and four Golden Arena awards at the 1974 Pula Film Festival, the Yugoslav national film awards festival, including Best Director (Zdravko Velimirović), Best Supporting Actor (Abdurrahman Shala), Best Cinematography (Nenad Jovičić) and Best Production Design (Vlastimir Gavrik).
Ahmet Nurudin is a dervish and head of the Islamic monastery of the Mevlevi order in Sarajevo. He is a personification of morale and dogmatic belief, everything that Muslim religion of the Ottoman rule rests on. Throughout his life, the atmosphere of the city, the relations with the judge and the mechanism of government, the image of Ottoman Empire at the beginning of the nineteenth century is being revealed.
Film je bil premierno prikazan 12. julija 1974 v jugoslovanskih kinematografih in je naletel na dobre ocene kritikov. Na Puljskem filmskem festivalu je osvojil srebrno areno za drugi najboljši film ter zlate arene za režijo (Velimirović), moško stransko vlogo (Shala), fotografijo (Nenad Jovičić) in scenografijo (Vlastimir Gavrik).[1] Bil je jugoslovanski kandidat za oskarja za najboljši mednarodni celovečerni film na 47. podelitvi, toda ni prišel v ožji izbor.[2]
Jugoslovenska kinoteka je, u skladu sa svojim ovlašćenjima na osnovu Zakona o kulturnim dobrima, 28. decembra 2016. godine proglasila sto srpskih igranih filmova (1911-1999) za kulturno dobro od velikog značaja. Na toj listi se nalazi i film "Derviš i smrt".[3]
Roman je pisan u razdoblju od četiri godine (1962-1966) u piščevom poodmaklom dobu. Objavljen je 1966. godine od strane izdavačke kuće Svjetlost iz Sarajeva i doživio nevjerovatan uspjeh u okvirima čitalačke javnosti širom tadašnje Jugoslavije. Roman je doživio brojna reizdanja. Derviš i smrt donio je Selimoviću mnogobrojne najviše jugoslavenske nagrade, između ostalih Njegoševu, Goranovu i NIN-ovu nagradu.
Derviš i smrt je doživio ekranizaciju 1972. godine, u režiji Save Mrmaka i sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi, u obliku TV serije. 1974. je snimljen i film "Derviš i smrt" u režiji Zdravka Velimirovića, sa Vojom Mirićem u glavnoj, i Velimirom Batom Živojinovićem, Borisom Dvornikom, Pavlom Vujisićem, Abdurrahmanom Šaljom, Farukom Begollijem i drugima u ostalim ulogama.
Radnja filma smeštena je u 18. veku u malom mestu u Bosni, a glavni lik je derviš melevijskog reda Ahmed Nurudin. On se sureće sa velikom nesrećom pošto su mu brata Haruna, pisara u službi kod kadije, nepravedno osudil jer je video poverljiv dokument o zločinu vlasti. Uprkos svim naporima da spase brata, Harun je ubijen. Nurudin tada shvata da svet nije onakav kakav je mislio i da je poljuljano u sve što je verovao. On je razapet između čoveka kakav jeste i kakav bi trebao da bude, čoveka sa svojom savešću između zakona koje nameće društvo i zakona koje nameće viša sila.
Piščev rođeni brat Šefkija Selimović, bio je partizanski oficir komande Tuzlanske vojne oblasti. Godine 1944. bio je rukovodilac Fonda narodnih dobara i tom prilikom je uzeo nameštaj koji je poslao kući, ženi koja mu se vraćala iz jasenovačkog logora. Zbog toga je uhapšen, osuđen na smrt, streljan i pokopan na nepoznatom mestu, kao primer ostalim partizanima. Ovi događaji su dvadest godina kasnije poslužilikao inspiracija njegovom bratu Meši da napiše svoje najpoznatije delo.
Registrirani korisnici mogu kreirati svoju grupu tv kanala, koristiti Podsjetnik, sudjelovati u nagradnim igrama, chatu i forumu, ocjenjivati filmove, serije i emisije, slati privatne poruke, predlagati video zapise itd...
Ahmet Nurudin is a dervish and head of the Islamic monastery of the Mevlevi order in Sarajevo. He is a personification of morale and dogmatic belief, everything that Muslim religion of the Ottoman rule rests on. Throughout his life, the atmosphere of the city, the relations with the judge and the mechanism of government, the image of Ottoman Empire at the beginning of the nineteenth century is being revealed. Based on a highly praised novel by Meša Selimović.
Večeras će biti prikazana "Anikina vremena" iz 1954. godine, za koja su scenario, prema istoimenoj Andrićevoj noveli i uz piščevu saglasnost, napisali Vicko Raspor i Vladimir Pogačić, koji je i režiser filma, najavljeno je iz Kinoteke Republike Srpske.
Film je dobio negativne kritike /"Borba" i "Politika"/, a povodom filma Andrić je rekao da je "načinjen film s malo uspeha, samo je scenografija ispala kako valja". Pisac je kasnije izričito bio protiv ekranizacije svojih djela. Uprkos negativnim ocjenama, koje su se uglavnom svodile na to da je riječ o "osiromašenju Andrićevog djela", ovo je prvi jugoslovenski film koji je prodat na tržištu SAD.
Sutra naveče biće prikazan film "Derviš i smrt" Zdravka Velimirovića iz 1974. godine, a riječ je o ekranizaciji istoimenog romana Meše Selimovića. Scenario za film napisali su Borislav Mihajlović i Mihiz Velimirović.
Glavne uloge u ovom filmu tumače Vojislav Mirić, Bata Živojinović, Olivera Katarina, Boris Dvornik, Branko Pleša, Pavle Vuisić. Ovo filmsko ostvarenje rađeno je u koprodukciji vodećih jugoslovenskih produkcijskih kuća "Avala film", "Centar film", "Bosna film", Filmski studio Titograd, "Zeta film" i "Kosovo film".
Na programu junske "Filmoteke" u četvrtak, 20. juna, biće film iz 1989. godine "Sabirni centar" Gorana Markovića, koji je i napisao scenario zajedno sa Dušanom Kovačevićem, autorom istoimene drame.
Velikom uspjehu filma, uz izvrstan scenario i režiju, doprinijela je i sjajna glumačka ekipa koju čine Rade Marković, Bogdan Diklić, Danilo Bata Stojković, Dragan Nikolić, Aleksandar Berček, Olivera Marković, Radmila Živković, Mirjana Karanović, Anica Dobra.
Markovićev film je 1989. godine proglašen najboljim jugoslovenskim filmom na Pulskom festivalu, osvojivši Veliku zlatnu arenu, osvojio i Zlatnu arenu za scenario i sporednu žensku ulogu /Radmila Živković/, a nije izostao uspjeh filma na brojnim festivalima širom svijeta.
Original Dervis I Smrt (English Title: The Dervish and Death) (1974) movie poster. Plot: Ahmed Nurudin (Voja Miric) is a dervish and head of the Islamic monastery of the Mevlevi order in Sarajevo. He is a personification of morale and dogmatic belief, everything that Muslim religion of the Ottoman rule rests on. Throughout his life, the atmosphere of the city, the relations with the judge and the mechanism of government, the image of Ottoman Empire at the beginning of the nineteenth century is being revealed. Based on a highly praised novel by Mesa Selimovic. 2ff7e9595c
Comments